- ojava komete na nebu je los znak. Jer kometa najavljuje kugu, rat, smrt,
- propast kraljeva i drzava, poraz u ratu. Godine 1517. jedna kometa je najavila unistenje astecke civilizacije koja je usledila cetiri godine kasnije.
Mnogo pre toga jedna kometa je bila vesnik Cezareve pogibije. A Velika kometa iz 1811. pretskazala je poraz Napoleona u ratu sa Rusima. Ova kometa se pominje u romanu Rat i mir, ali je za Pjera Bezuhova ona imala sasvim drugo znacenje. Cinjenica je medjutim da je sledece godine izuzetno dobro rodilo grozdje. A Napoleon je zaista bio porazen.
A 1910. mnoge je zahatila panika jer je te godine Zemlja prolazila kroz rep Halejeve komete. Vise godina pre toga utvrdjeno je u repovima kometa prisustvo cijana i mnogi su se spremali za sudnji dan.
Kod nas I kod nas je kometa najavljivala nesrecu, cesto rat. Ko je umeo da "cita" komete znao je s kojim susedom cemo ratovati. O tome je govorio smer repa komete. A duzi rep je znacio da ce i rat biti duzi.
Ponekad je kameta najavljivala opasnost za vladara pa se govorilo da je jedna kometa oznacila i smrt kneza Milosa. A u jednom zapisu stoji da je kometa iz 1456. donela kugu. Bila je to inace Halejeva kometa.
Medjutim neki kod nas smatrahu da je pojava komete dobar znak za Srbiju. Drugi su se slagali sa tim, ali samo ako se kometa javila na istoku.
Kod nas se inace u narodu kometa zove repata zvezda ili samo repatica, zatim zastavusa i barjaktarusa. Rec kometa je grckog porekla u znacenju "kosmata zvezda" posto su Helenima cinilo da je rep komete zapravo kosa. Doduse, Vaviloncima je rep licio vise na bradu.
A krajem XVI veka pojavilo se u svetu ucenje po kome su komete ljudski gresi zgusnuti u oblak gustog dima. Kod nas se u staro vreme opet govorilo da su komete nesrecne majke koje su izgubile svoju decu pa lutaju nebom sa, od zalosti, raspustenom kosom.
Po nesto naucnijem misljenju komete su vlazna isparenja koja postaju zapaljiva "kad na velikoj visini dodju u dodir sa ognjem".
Već 10. januara pored zemlje će proći asteroid Apofis, imenovan po egipatskom bogu tame. Odstojanje je relativno veliko – 15 miliona kilometara. Ipak, astronomi će sa uzbuđenjem pratiti prolazak asteroida, prikupljaće podatke o putanji pomoću optičkih teleskopa i radara – jer Apofis će se vratiti 13. aprila 2029. godine, a tada će biti na samo 30.000 kilometara od zemlje. To znači da će ovaj asteroid od nekih 300 metara širine, za 16 godina biti bliže planeti Zemlji od njenih satelita namenjenih komunikaciji. Takođe, postoje šanse od 1:100.000 da će Apofis udariti u Zemlju 2036. godine – više o tome znaće se kada prođe ovog januara.U februaru će u objektivu teleskopa biti drugi asteroid koji nema tako pompezno ime – 2012 DA 14 je znatno manji od Apofisa (oko 40 metara u prečniku) i ne zadaje glavobolje naučnicima iako će proći na samo 24.000 kilometara od Zemlje. Asteroidi poroznog sastava sasvim se dezintegrišu ukoliko uđu u Zemljinu atmosferu – jedino oni sa metalnim sastavom mogu da naprave krater. Ukoliko bi neki veličine 2012 DA 14 i udario u Zemlju – efekat bi bio samo regionalan i ne bi uticao na celu Planetu. Ipak, opomena je dovoljna da NASA i ESA (Evropska svemirska agencija) ozbiljno razmatraju i eventualnu odbranu od pretnji iz kosmosa – u februaru će odgovarajući komitet UN dati svoje preporuke.
Već 10. januara pored zemlje će proći asteroid Apofis, imenovan po egipatskom bogu tame. Odstojanje je relativno veliko – 15 miliona kilometara. Ipak, astronomi će sa uzbuđenjem pratiti prolazak asteroida, prikupljaće podatke o putanji pomoću optičkih teleskopa i radara – jer Apofis će se vratiti 13. aprila 2029. godine, a tada će biti na samo 30.000 kilometara od zemlje. To znači da će ovaj asteroid od nekih 300 metara širine, za 16 godina biti bliže planeti Zemlji od njenih satelita namenjenih komunikaciji. Takođe, postoje šanse od 1:100.000 da će Apofis udariti u Zemlju 2036. godine – više o tome znaće se kada prođe ovog januara.U februaru će u objektivu teleskopa biti drugi asteroid koji nema tako pompezno ime – 2012 DA 14 je znatno manji od Apofisa (oko 40 metara u prečniku) i ne zadaje glavobolje naučnicima iako će proći na samo 24.000 kilometara od Zemlje. Asteroidi poroznog sastava sasvim se dezintegrišu ukoliko uđu u Zemljinu atmosferu – jedino oni sa metalnim sastavom mogu da naprave krater. Ukoliko bi neki veličine 2012 DA 14 i udario u Zemlju – efekat bi bio samo regionalan i ne bi uticao na celu Planetu. Ipak, opomena je dovoljna da NASA i ESA (Evropska svemirska agencija) ozbiljno razmatraju i eventualnu odbranu od pretnji iz kosmosa – u februaru će odgovarajući komitet UN dati svoje preporuke.
Komete vidljive golim okom Desetog marta bismo svi mogli da doživimo spektakl na nebu. Tada će proći kometa Pan-STARRS koja će, predviđaju stručnjaci, sa severne hemisfere biti vidljiva golim okom. Ova kometa stiže iz udaljenih delova Svemira, najpre će proći kroz perihel (tačku u Sunčevoj orbiti najbližu samom Suncu), a onda kroz sazvežđe Ribe i Andromeda. Smatra se da Pan-STARRS ima impresivan rep te da će svim posmatračima načiniti pravi vizuelni ugođaj. Poslednja kometa koja je mogla da se posmatra golim okom bila je Hejl-Bopova kometa koja je bila vidljiva 1997. godine
Sazdane od leda i prašine, komete spadaju u najmanja nebeska tela u Sunčevom sistemu. Prilikom približavanja Suncu, kometa isparava i tada dolazi do pojave karakterističnog fenomena koji nazivamo rep komete.
Sazdane od leda i prašine, komete spadaju u najmanja nebeska tela u Sunčevom sistemu. Prilikom približavanja Suncu, kometa isparava i tada dolazi do pojave karakterističnog fenomena koji nazivamo rep komete.
Većina posmatranih kometa ima izrazito eliptičnu orbitu, zbog čega se retko dešava da se približe Suncu. Pojedine komete se češće mogu videti, a među njima najpoznatija je Halejeva kometa, koja nas "poseti" otprilike svakih 76 godina.
Obično se veruje da komete potiču ili iz Kajperovog pojasa, koji se prostire iza putanje Neptuna ili iz Ortovog oblaka, koji se nalazi iza Plutona, na spoljnoj granici Sunčevog sistema.
Poslednjih 10 godina, astronomi su otkrili najmanje 12 aktivnih kometa u trećoj oblasti Sunčevog sistema, u pojasu asteroida koji se prostire između Marsa i Jupitera. Reč je o iznenađujućem otkriću koje je ekipa Ingacija Ferina odlučila da detaljnije prouči.
